Srbija će pri trenutnom tempu ekonomskog rasta dostići punu konvergenciju sa Evropskom unijom (EU) tek 2050. godine, pokazuje danas objavljen izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uz ocenu da će bez strukturnih reformi morati da čeka četvrt veka za dostizanje evropskog standarda, ali da sa reformama taj put može biti značajno kraći.
Stručnjaci MMF, ipak, napominju da duboke strukturne reforme mogu skratiti ovaj put za čak osam godina, omogućavajući dostizanje evropskog standarda već 2042. godine.
Uprkos impresivnom ekonomskom preporodu poslednje decenije, kada je nezaposlenost pala sa 26 odsto na rekordnih 8,6 odsto, srpski prihodi još uvek čine tek polovinu evropskog proseka, pa Fond upozorava da će se jaz dodatno produbiti ukoliko zemlja ne reši ključne strukturne probleme koji koče produktivnost.
Najveći izazov predstavlja neravnoteža između rasta plata i produktivnosti, dodaje se u izveštaju.
Plate su u poslednjim godinama rasle značajno brže nego u zemljama regiona, delom kao odgovor na inflaciju iz 2022. godine, a takav trend direktno ugrožava konkurentnost, posebno u radno-intenzivnim industrijama koje privlače polovinu stranih investicija.
Srbija je, takođe, zarobljena u "zamci srednjeg dohotka" - nemogućnosti prelaska ka industrijama veće dodatne vrednosti.
Dok su sektori poput električne opreme povećali zapošljavanje, njihova produktivnost stagnira, a svetli primer predstavlja ICT sektor, koji je ostvario rast i u zapošljavanju i u dodatnoj vrednosti.
Fond u tom dokumentu identifikuje pet prioritetnih oblasti za reforme koje mogu značajno ubrzati rast.
Poboljšanje upravljanja i borba protiv korupcije mogu dodati pet odsto BDP, dok reforme tržišta rada, smanjenje državnog učešća u ekonomiji i razvoj finansijskih tržišta nose dodatnih 6,5 odsto.
Ključna poruka je jasna: bez strukturnih reformi, Srbija će morati da čeka četvrt veka za dostizanje evropskog standarda, a sa reformama, taj put može biti značajno kraći, dodaje se u izveštaju.
