Drugu godinu zaredom platforma Zdravo dvadesete, pod pokroviteljstvom kompanije Galenika, sprovela je nacionalno istraživanje o percepciji zdravlja i zdravim navikama mladih u Srbiji. Iako većina ima pozitivan stav prema psihoterapiji, iskustvo odlaska na psihoterapiju je imalo samo 21% njih.
Rezultati istraživanja su pokazali da više od 80% ispitanih smatra da psihoterapija može u velikoj meri pomoći ljudima, dok skepsu i dalje izražava nešto manji procenat mladih, pretežno mlađi muškarci iz ruralnih područja.
Ovakvi uvidi upućuju na to da mentalno zdravlje više nije tabu tema i da se odlazak na terapiju sve manje doživljava kao znak poremećaja, a više kao kontinuiran rad na unapređenju sopstvenog zdravstvenog stanja.
Iako su svesni potrebe da brinu o svom mentalnom stanju, nisu baš najsigurniji na koji način to da urade.
Društvene mreže im pružaju obilje sadržaja, ali istovremeno dovode i do povećanja otuđenosti i osećaja nesigurnosti.
Poređenje i konstantno preispitivanje sebe u cilju zadovoljenja očekivanja okoline takođe je prisutno među mladima.
Sve ovo i dalje održava i podržava anksioznost kao vrlo rasprostranjen osećaj među mladima u Srbiji.
„Ja mislim da je anksioznost jedan od većih problema sa kojima se susreću mladi. Mislim, takođe i neka blaga depresija i možda otuđenost i nedostatak empatije. Veliki su to problemi u društvu danas.” (Muškarac, 26–30 godina)
Pored pozitivnog stava prema psihoterapiji, istraživanje je pokazalo i da 73% mladih utehu pronalazi u veri ili duhovnosti, i to najčešće žene. Ipak, samo 30% njih se nekada obratilo duhovniku ili svešteniku i zatražilo pomoć u kriznim situacijama.
Većina mladih ovaj odnos prema veri zasniva na unutrašnjem, ličnom i emotivnom osećaju, a manje na samom autoritetu sveštenika i ritualima.
Važno je istaknuti i to da za većinu ispitanika psihoterapija i religija ne isključuju jedna drugu, već se nadovezuju i međusobno dopunjuju.
U skladu s tim, mladi ističu da im psihoterapeut ili psihijatar može pomoći da razumeju svoje dublje, unutrašnje nemire i traume, dok u razgovoru sa duhovnikom mogu rešiti neke svakodnevne brige koje ih more ili otkloniti moralne dileme.
Mišljenje koje preovlađuje je da psihoterapija zahteva kontinuitet – odlazak kod psihoterapeuta ili psihijatra ne treba biti samo reaktivna odluka u određenim situacijama, već dugoročan proces za unapređenje.
Međutim, ono što bi mlade dodatno podstaklo da započnu ovakvu vrstu terapije jesu i besplatne opcije.
Od ukupnog broja onih koji su imali iskustvo sa psihoterapijom, samo 30% je našlo besplatnu opciju, dok je 53% njih platilo. I jedni i drugi ovo iskustvo opisuju kao vrlo vredno i nešto što bi ponovili ili ga već ponavljaju.
Mladi su svesni toga da razgovor leči i da je vrlo važno pronaći osobu sa kojom mogu adekvatno da se konsultuju u stresnim situacijama.
Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja su takođe pokazali da je anksioznost i te kako prisutna među mladima.
To je podstaklo platformu Zdravo dvadesete, kompanije Galenika, da realizuje kampanju za besplatno onlajn-savetovanje za mlade u saradnji sa CEZAM savetovalištem.
Platforma će i dalje nastaviti da pruža podršku mladima kroz plasiranje proverenog i kredibilnog sadržaja u cilju očuvanja njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja.
*Ovogodišnje istraživanje je sprovedeno na uzorku od 600 ispitanika. Istraživanje je obuhvatilo mlade u Srbiji starosti od 19 do 25, i od 26 do 30 godina iz urbanih i ruralnih područja čitave Srbije.
*Napomena: Platforma Zdravo dvadesete će do kraja 2025. godine kontinuirano objavljivati segmente istraživanja sa fokusom na različite teme. Pratite nas.
