Istraživači su ustanovili iznenađujuću vezu između određenih komponenti lipoproteina visoke gustine (HDL), poznatog i kao „dobar“ holesterol, i povećanog rizika za kardiovaskularne bolesti. Njihov rad se fokusirao na dve vrste holesterola: slobodan holesterol, koji je aktivan i uključen u ćelijske procese, i vezani (esterifikovani) holesterol, koji je stabilniji.
U pretkliničkim studijama, naučnici su otkrili da HDL sa visokim sadržajem slobodnog holesterola postaje „disfunkcionalan“. Da bi potvrdili ove nalaze, sada su na polovini ispitivanja koje obuhvata 400 pacijenata. Oni su utvrdili da postoji snažna veza između količine slobodnog holesterola u HDL-u i njegovog nakupljanja u belim krvnim ćelijama, makrofazima. Ovo nakupljanje u makrofazima može dovesti do srčanih bolesti. Iako se dugo verovalo da HDL uvek uklanja višak holesterola iz tkiva, njihovi rezultati sugerišu da kod visokih koncentracija HDL-a u krvi slobodan holesterol može preći iz HDL-a u makrofage i tako povećati rizik za kardiovaskularne bolesti.
Tim sada radi na dokazivanju direktne povezanosti između povišenog slobodnog holesterola u HDL-u i srčanih problema. Potom, istraživači nameravaju da razviju nove dijagnostičke metode i tretmane zasnovane na merenju slobodnog holesterola u HDL-u. Veruju da bi njihovi nalazi mogli utrti put terapijama koje ciljaju upravo ovaj oblik holesterola. Prema sadašnjoj dinamici sprovođenja studije, naučnici veruju da bi prvi koraci prema kliničkoj primeni mogli uslediti za manje od tri godine, ako postojeći lekovi pokažu efikasnost. Dodaje i da, ukoliko budu uspešni, ova važna saznanja mogu postati deo standardne medicinske prakse već za šest godina.
