Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?
Organizacija Beograd u pokretu ukazala je danas u saopštenju da Beograd svake godine postaje sve neotporniji na ekstremne letnje temperature i da Grad ne preduzima ozbiljne mere za suzbijanje efekta toplotnih ostrva, urbanih celina koje beleže značajno više temperature u poređenju sa ostatkom grada.
U Srbiji karcinom pluća svakoga dana odnese 13 života i po tome je vodeća u Evropi, a uprkos tome svaka treća punoletna osoba je pušač, kao i svaki deseti osnovac, rečeno je na današnjoj tribini "Živi život punim plućima" koju je organizovalo Udruženje za borbu protiv raka pluća.
Usluge koje imaju za cilj poboljšanje mentalnog zdravlja zaposlenih su sve prisutnije u mnogim kompanijama. U svetu, ova industrija vredi milijarde dolara, ali i u mnogim kompanijama u Srbiji obezbeđivanje ovakvih i drugih benefita (kao što su zdravstveni pregledi, besplatne članarine u teretanama) za zaposlene, postala je najvažnija aktivnost mnogih službi ljudskih resursa u kompanijama.
Pristup zdravstvenoj zaštiti u svetu je daleko od univerzalnog. Čak i u zemljama gde je pravo na zdravstvenu zaštitu garantovano zakonima, u praksi se ono ne ostvaruje uvek. To važi, istina u manjem procentu, i za najbogatije i najuređenije zemlje na svetu.
Srpsko zdravstvo je u beogradskoj specijalnoj bolnici iz oblasti nuklearne medicine Ospita diagnostics dobilo prvi PET/CT skener u privatnoj praksi, kojim je moguće obaviti pregled i otkriti tumore u najranijoj fazi.
Karcinom žučnih puteva ili holangiocelularni karcinom (CCC) je maligni tumor koji nastaje iz epitelnih ćelija žučnih puteva (bilijarnog trakta). Žučni putevi su „kanali“ koje transportuju žuč iz jetre do žučne kese i creva. Iako relativno redak, holangiokarcinom je ozbiljna bolest koja se uglavnom dijagnostikuje kasno, jer u ranoj fazi često ne izaziva specifične simptome.
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
Kontracepcija pomoću "pilule za muškarca" u Nemačkoj ima široku podršku. Da i muškarci koriste sredstvo koje može da spreči trudoću, u potpunosti ili delimično odobrava 70 odsto ljudi.
