Pretraga po parametru: izložena

Evropski i ukrajinski zvaničnici odbacili su najnoviji predlog američkog predsednika Donalda Trampa za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije

U Egiptu je danas svečano otvoren Veliki egipatski muzej, najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji.

Potvrdu monstruoznosti stradanja u sistemu logora Jasenovac pruža činjenica da ni najmlađi nisu bili pošteđeni. Naprotiv, masovna smrt dece u Jasenovcu postala je jedan od najpotresnijih simbola tragedije Drugog svetskog rata.

Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je danas izložbu "Svetlost italijanskog slikarstva XVII veka u Galeriji Borgeze" u Spirtinoj kući u Zemunu i istakao da je postavka višestruko važna kako zbog onoga što je na njoj izloženo, tako i zbog mesta na kom je upriličena.

Očekuje se da će 70 odsto dece u Evropi 2050. godine razviti miopiju - biti kratkovido zbog stalne upotrebe mobilnih telefona, tableta i drugih ekrana, rekao je dečji oftalmolog i predsednik Solunskog lekarskog udruženja, Nikos Nicas.

Turska je postigla još jednu važnu prekretnicu u naporima za očuvanje i repatrijaciju

Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?

Eutanazija je podrazumeva namerno okončanje života osobe radi ublažavanja nepodnošljivog bola i patnje, a koji se izvodi na dobrovoljan i kompetentan zahtev. Postoje dve glavne vrste eutanazije: aktivna i pasivna. Aktivna eutanazija podrazumeva da se osobi da smrtonosna doze leka ili mu se ona obezbedi (kao što jr to slučaj sa medicinski asistiranim samoubistvom), dok pasivna eutanazija podrazumeva prestanak pružanja medicinskih tretmana koji mogu da produže život.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.