Ušuškana u podnožju planine Kopaonik, Jošanička Banja predstavlja pravu oazu mira i zdravlja, poznatu po svojim izuzetno toplim termomineralnim izvorima i netaknutoj prirodi. Ova banja važi za jednu od najtoplijih u Srbiji, a spoj lekovitih voda, čistog planinskog vazduha i opuštajuće atmosfere čini je idealnim mestom za odmor, rehabilitaciju i beg od svakodnevnog stresa.
Kako će izgledati lečenje u budućnosti? Mnogi smatraju da je budućnost lečenja, genska terapija. Da li sada postoji i šta možemo danas da uradimo? I ukoliko možemo, zbog čega to nije slučaj?
Naučnici sa univerziteta MIT, Harvard, Yale i Jackson laboratorije su stvorili nove, visoko specifične regulatorne elemente DNK, koje su nazvali cis-regulatorni elementi (CRE), koristeći veštačku inteligenciju (AI). Ovi sintetički CRE mogu da kontrolišu ekspresiju gena sa izuzetnom preciznošću u različitim tipovima ćelija, nudeći transformativni potencijal za ciljane genske terapije i druge biomedicinske primene.
Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?
Američka glumica Megan Foks je, nedavno, govorila o tome da boluje od telesne dismorfije odnosno dismorfofobije. O kakvom se poremećaju radi u koliko je on čest?
Fondacija Jedro je danas saopštila da 21. septembra, uz podršku Fondacije Balašević, organizuje humanitarni koncert „Neki novi klinci“, a novac od prodaje karata biće preusmeren za lečenje petorice dečaka obolelih od Dišenove mišićne distrofije.
Virus Zapadnog Nila, koji se prenosi ubodom zaraženog komarca i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi, potvrđen je ovog jula kod komaraca u Kovinu, tačnije na lokaciji Kovinski Dunavac.
Otkrivanje i započinjanje lečenja jednog od najgresivnijnih podtipova Non-hočkinskog limfoma - difuznog b-krupnoćelijskog limfoma u što ranijoj fazi bolesti sprečava ozbiljnije zdravstvene komplikacije i progrediranje bolesti, a samim tim i šanse za izlečenje su veće, istaknuto je danas na edukativnom skupu o toj bolesti.
Samopregled dojki se koristio decenijama kao jedan od vrlo korisnih postupaka za rano otkrivanje karcinoma, koje je od ključnog značaja za uspešno lečenje. Postojala su snažne kampanje edukacije žena i učenja o značaju i pravilnom izvođenju samopregleda. Jedna studija u kojoj su učestvovale studentkinje je pokazala da je 96,5% studentkinja čulo za samopregled dojki, a da je njih 69,8% znalo kada i kako treba da urade samopregled. Međutim pokazalo se i da samo 31,4% redovno radi samopregled dojki.
