Pretraga po parametru: odrasli

U svetu 412 miliona dece živi u ekstremnom siromaštvu i preživljava sa manje od tri dolara dnevno

Nekadašnja slavlja imala su posebnu toplinu — jednostavna, skromna i prepuna iskrene radosti, okupljala su porodice i komšije na način koji danas retko viđamo. Rođendani, krštenja i porodični susreti bili su trenutci koji su se pamtili po mirisu domaće trpeze, glasnom smehu i spontanosti, a ne po dekoraciji ili skupim detaljima. Upravo ta jednostavnost i bliskost čine ta vremena dragocenim i razlog su što im se i danas s nostalgijom vraćamo

L-teanin je važna aminokiselina koja se uglavnom nalazi u zelenom i crnom čaju, kao i u nekim vrstama pečuraka. Takođe je dostupna u obliku tableta, kao što je to slučaj sa suplementom Anksitenin.

Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.

Visok holesterol je čest zdravstveni problem koji pogađa sve veći broj ljudi.

Alergija na hranu, odnosno neke namirnice, je sve češća. Prema podacima u SAD čak 6% stanovništva je alergično na neke namirnice. Ako bi pretpostavili da je isti taj procenat alergičnih i u Srbiji, došli bismo do toga da je broj onih koji imaju neku vrstu nutritivne alergije oko 400.000

Kako sada stvari stoje, prošlo je vreme kada su se deca osamostaljivala odmah nakon završetka škole ili fakulteta. I dok i danas većina građana smatra da deca treba da se osamostale što ranije, činjenice govore drugačije, a to je da se mladi, u proseku, osamostaljuju uglavnom posle 30 godine života, a nije tako retko da u svojoj 50. godini i dalje žive sa roditeljima. Sada se to dešava i u zemljama gde je postojao običaj da se deca ranije osamostaljuju. Međutim, ono što je i jednom drugom slučaju konstantno, to je da roditelji igraju mnogo veću ulogu u životu svoje dece nego što je to bilo ranije.

Značaj mišićne mase kod starijih osoba je veći nego što možemo da zamislimo. I to nema nikakve veze sa fizičkim izgledom. Očuvanje mišićne mase kod starijih osoba je apsolutni prioritet, pre svega zbog toga su mišići neophodni kako bi se očuvala stabilnost kod starijih osoba, odnosno smanjio rizik od padova.

Gojaznost poprima epidemijske razmere. U Srbiji, ako se posmatra stanovništvo starije od 15 godina, čak 57,1% ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. Nažalost, slična situacija je i kod dece. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2019. godini 16,6% dece do 15 godina starosti ima prekomernu telesnu težinu, dok je njih 12,9% gojazno, što čini ukupno 29,5%. Posebno zabrinjava to što je procenat dece starosti od 7 do 14 godina koja su gojazna, porastao sa 2,6% u 2006. godini, na 4,9% u 2013. dok je u 2019. godini iznosio čak 10,5%.