Pretraga po parametru: spavanje

U sred smo ispitnog roka. Kada se približi polaganje ispita, studenti se često suočavaju sa važnom odlukom – da li da ostanu budni celu noć i uče ili da sebi priušte preko potrebni odmor.

Sve je više različitih uređaja koji nam pomažu da pratimo kako spavamo. To je postala standardna funkcija većine pametnih satova i narukvica. Iako nam ovi uređaji daju niz korisnih podataka, važno je znati kako čitati podatke i šta raditi sa njima.

Svako od nas ima određene navike koje na prvi pogled deluju bezopasno, ali dugoročno mogu negativno uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje

Postoji taj momenat kad pogledate lice u ogledalu čim otvorite oči i deluje kao da nešto nije u redu. Ten je bled, kapci otečeni, podočnjaci izraženiji nego inače, a izrazi lica kao da nisu stigli da se srede. Još sinoć je sve delovalo normalno, možda čak i više nego zadovoljavajuće, a sada kao da neko drugo lice gleda iz stakla.

Nesanica, uobičajen poremećaj spavanja, pogađa 10-15% stanovništva, sa većom prevalencom među ženama tokom i nakon menopauze i starijim odraslim osobama, gde čak njih 50% ima probleme sa spavanjem. Ovo stanje karakterišu poteškoće u uspavljivanju, zadržavanju u snu ili postizanju restorativnog spavanja i može se manifestovati ili kratkotrajno (danima ili nedeljama) ili hronično (kada traje tri meseca ili duže).

Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.

Svi znamo koliko smo umorni i kako ne možemo da se koncentrišemo nakon neprospavane noći. Međutim, nespavanje značajno utiče i na naše pamćenje.

Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?

Zanimljiva studija je sprovedena u Salcburgu, u Austriji. Ona je bacila novo svetlo na uticaj korišćenja pametnih telefona pre spavanja na kvalitet sna i pamćenje, dovodeći u pitanje naša saznanja o vremenu provedenom ispred ekrana i njegovom uticaju na zdravlje. Studija je istraživala kako čitanje sa pametnog telefona, sa ili bez filtera plavog svetla, u poređenju sa čitanjem klasične, štampane knjige, utiče na spavanje i kognitivne funkcije kod adolescenata i mladih muškaraca.