Pretraga po parametru: koliko

Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom, koji je zahvalio Srbiji na podršci koju dobijaju kineske kompanije u izgradnji kompleksa Ekspo i preneo obećanje da će intenzivirati radove kako bi se izbegla kašnjenja.

U vremenu kada su police prepune "zdravih" grickalica, proteinskih čokoladica i fit kolača bez rafinisanog šećera, logično se nameće pitanje: da li zaista postoji nešto što bismo mogli nazvati zdravim šećerom? Kao i većina jednostavnih pitanja u ishrani, i ovo ima komplikovan odgovor.

Evropska unija (EU) će danas formalno odobriti program od 150 milijardi eura za povećanje odbrambenih izdataka u Bloku, javlja Radio slobodna Evropa.

Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je da se u uoči loklanih izbora Zaječaru i okolini glasovi kupuju novcem, veštačkim đubrivom, motokultivatorima, televizorima i računarima, saopštio je danas (NPS).

Rušenjem Berlinskog zida, simbolično je započela i karijera tadašnjeg novog Boingovog „Jumbo“ modela B747-400 koji je stigao u flotu Lufthanse 25. maja 1989. godine. Avion registracije „D-ABVA“ poneo je naziv „Berlin“, i narednih decenija je služio kompaniji u interkontinanetalnom saobraćaju širom sveta.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu jednoglasno je donelo rešenje da se aktivistima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću, koji se sumnjiče da su radili protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, produži pritvor do 12. juna, saopšteno je danas.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

U skorašnjoj studiji koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Norstat u ime dobavljača tekstilnih usluga, kompanije Lindström, anketirano je 940 korisnika radne odeće u prehrambenoj industriji u 11 evropskih zemalja. Rezultati pokazuju da higijenske prakse u prehrambenoj industriji možda nisu toliko robusne koliko se pretpostavlja, što predstavlja potencijalni rizik za bezbednost hrane.