Pretraga po parametru: istraživači

U studiji koja je nedavno objavljena, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.

Šta je to kognitivna rezerva i koliko u životu može da nam znači? Radi se o relativno novom konceptu kojim istraživači pokušavaju da objasne razliku u kognitivnom funkcionisanju u starosti i promenama u mozgu koje tada postoje.

Hakeri iz Irana su pomoću malvera napali više od stotinu državnih institucija.

Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.

Koliko puta smo započinjali različite dijete i slušali i tome koja je najefikasnija? Od proteinske, kupus i drugih dijeta, i raznih modifikacija načina ishrane.

Srčana slabost, bolest koja pogađa sve veći broj ljudi, više se ne leči samo lekovima, već zahvaljujući novim digitalnim alatima i softverima koji omogućavaju ranu dijagnostiku i praćenje pacijenata u realnom vremenu, lekari danas mogu da prepoznaju pogoršanje mnogo pre nego što do njega dođe, saopštila je danas Nacionalna asocijacija pacijenata.

Alergija na hranu, odnosno neke namirnice, je sve češća. Prema podacima u SAD čak 6% stanovništva je alergično na neke namirnice. Ako bi pretpostavili da je isti taj procenat alergičnih i u Srbiji, došli bismo do toga da je broj onih koji imaju neku vrstu nutritivne alergije oko 400.000

Menopauza nastaje kada menstrualni ciklus izostane u periodu od 12 meseci zbog nedostatka estrogena, a ne kao posledica nekog patološkog procesa. Simptomi i posledice menopauze mogu biti vrlo različiti, od onih vazomotornih, kardio-vaskularnih, urogenitalnih, psiholoških i drugih.

U intrigantnom istraživanju ljudskog uma, naučnici u Švajcarskoj razvili su metod za izazivanje halucinacija bez upotrebe LSD-a ili senzornih komora. Ovaj inovativni pristup uključivao je jednostavnu postavku gde su učesnici sedeli u stolici i pritiskali dugme koje je, nakon kratkog odlaganja, pokrenulo štap koji je potom blago dodirnuo njihova leđa. Vremenom su ispitanici počeli da osećaju prisustvo iza sebe, dok su se njihovi mozgovi borili da pomire kašnjenje između njihovih akcija (pritisak na dugme) i senzacija (dodir štapa).