Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.
Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.
Oko Pionirskog parka u Beogradu, gde kampuje grupa koja sebe naziva Studenti 2.0, jutros su parkirani brojni traktori koji imaju registarske oznake iz Zrenjanina, Bečaja, Srpske Crnje, Novog Sada i Sente.
Radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP), zaposleni u trolejbuskom pogonu "Dorćol", blokiraće danas na jedan sat raskrsnicu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, u znak protesta zbog tog što gradska vlast nije odustala od namere da ukinu trolejbuski prevoz.
Stranka Srbija centar (Srce) saopštila je danas da vlast ignoriše najavu kompanije "Drekslmajer" da zatvara svoje sedište u Zrenjaninu, ostavljajući bez posla čak 2.000 radnika.
Advokatska komora Srbije (AKS) upozorila je danas da napad na život i fizički integritet građana koji mirno demonstriraju predstavlja teško krivično delo, a učestvovanje na mirnim demonstracijama je pravo svakog građanina Republike Srbije.
U današnje vreme kada u paketima kablovskih operatera stoje ponude za gledanje stotina TV kanala, a sam pojam kablovske televizije je “opšte mesto”, malo ko se seća da je u nekim ranijim i drugačijim, a uopšte ne tako dalekim, vremenima Beograd bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je još 1987. godine imao – svoju kablovsku televiziju.
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka pozvali su danas sve građane da "svojim delovanjem upletu niti podrške u veliku zastavu otpora" i time osnaže poruke, zahteve i borbu studentskog pokreta koji je u poslednja tri meseca pokrenuo masovnu reakciju javnosti u Srbiji.
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“! Tome su se posvećivale naslovne strane beogradske štampe, a narod je prepričavao ono što je čitao, dodajući svemu tome kako svoje oduševljenje, tako i – strah. Sve je zavisilo ko kako tumači „razvoj i usvršavanje električnog telefona, naročito telegrafa bez žica“.
