Pretraga po parametru: bolest

Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agnecije FoNet Zoran Sekulić preminuo je u noći 21. jula posle kraće bolesti u 67. godini, saopštila je porodica.

Dugogodišnji strelac i streljački radnik Mališa Marković umro je u 72. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštio je danas Streljački savez Srbije (SAS).

Virus Zapadnog Nila, koji se prenosi ubodom zaraženog komarca i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi, potvrđen je ovog jula kod komaraca u Kovinu, tačnije na lokaciji Kovinski Dunavac.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.

Od početka godine do kraja juna, u Srbiji je zabeleženo osam slučajeva meningokokne bolesti, potvrđeno je FoNetu u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.

Otkrivanje i započinjanje lečenja jednog od najgresivnijnih podtipova Non-hočkinskog limfoma - difuznog b-krupnoćelijskog limfoma u što ranijoj fazi bolesti sprečava ozbiljnije zdravstvene komplikacije i progrediranje bolesti, a samim tim i šanse za izlečenje su veće, istaknuto je danas na edukativnom skupu o toj bolesti.

Eutanazija je podrazumeva namerno okončanje života osobe radi ublažavanja nepodnošljivog bola i patnje, a koji se izvodi na dobrovoljan i kompetentan zahtev. Postoje dve glavne vrste eutanazije: aktivna i pasivna. Aktivna eutanazija podrazumeva da se osobi da smrtonosna doze leka ili mu se ona obezbedi (kao što jr to slučaj sa medicinski asistiranim samoubistvom), dok pasivna eutanazija podrazumeva prestanak pružanja medicinskih tretmana koji mogu da produže život.

Samopregled dojki se koristio decenijama kao jedan od vrlo korisnih postupaka za rano otkrivanje karcinoma, koje je od ključnog značaja za uspešno lečenje. Postojala su snažne kampanje edukacije žena i učenja o značaju i pravilnom izvođenju samopregleda. Jedna studija u kojoj su učestvovale studentkinje je pokazala da je 96,5% studentkinja čulo za samopregled dojki, a da je njih 69,8% znalo kada i kako treba da urade samopregled. Međutim pokazalo se i da samo 31,4% redovno radi samopregled dojki.