Pretraga po parametru: imenik

Više od svih cifara slušaoci pamte pripovedanje, lični doživljaj i junaka koji prolazi kroz dramatične događaje - jer je tako zapisano u evoluciji ljudskog roda

“Alo, Požega? Požega, javi se!” Ova scena iz filma “Užička republika” postala je kultna, fraza je ušla i u svakodnevni govor, postavši simbol za nekog ko nešto pokušava, ali nailazi na teškoće, pre svega jer je mnogo toga radio uz pomoć štapa i kanapa. A štap i kanap je u ovom slučaju indukcioni telefon!

Svačiji telefonski broj u zemlji mogli ste nekada da dobijete jednim pozivom – služba 988 i danas postoji, ali sigurno ne znate iz glave koji joj je sada njen broj! Mada, i dalje možete dobiti određene podatke iz telefonskog imenika, ako ovaj put pozovete broj, pazite sad, 11811, ali – nije to to!

Mogućnost da “preko žice” završe neke važne poslove doneo je pravu revoluciju u beogradskim životu tokom tridesetih godina 20. veka. Kas konja postao je prespor naspram impulsa kroz žicu. Što je započeto telefonom, završava se “u trku“.

U telefonskom imeniku iz 1947. je pored azbuke bio napisan i jedan neobičan spisak geografskih pojmova i ličnih imena

Danas je gotovo nezamislivo da ne znamo broj svog najbližeg prijatelja, člana porodice, pa čak ni poslovnih kontakata, jer je sve to doslovno na dohvat ruke, u svakom trenutku dostupno putem mobilnog telefona.

Za sve što je bilo javno u nekadašnjoj državi, “Jugii” kako smo joj tepali ponekad, vezivale su se neverovatne priče kroz koje ste mogli da skenirate duh neposlušnog, nevaspitanog, domišljatog i katkad tvrdoglavog i pomalo zlobnog pripadnika radnog naroda., kako su tad funkcioneri nazivali građane.

Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.

Mobilni telefon je zapravo mikroračunar, iako ga niko ne naziva kompjuterom, dok je njegov procesor moćniji od bilo kog desktop računara iz prve decenije 2000-ih. Podrazumeva se da telefon ima barem dve, a idealno 3, 4 ili čak 5 kamera. Uz njega možeš sve – dopisivati se, razgovarati s nekim, brojati kalorije, čitati knjige, pregledati mape i koristiti navigaciju, dok u trenutku možeš podeliti svoju novu sliku sa stotinama prijatelja... A početkom 21. veka, mobilni telefon je bio – još uvek samo telefon.