Pretraga po parametru: izložena

Turska je postigla još jednu važnu prekretnicu u naporima za očuvanje i repatrijaciju

Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?

Eutanazija je podrazumeva namerno okončanje života osobe radi ublažavanja nepodnošljivog bola i patnje, a koji se izvodi na dobrovoljan i kompetentan zahtev. Postoje dve glavne vrste eutanazije: aktivna i pasivna. Aktivna eutanazija podrazumeva da se osobi da smrtonosna doze leka ili mu se ona obezbedi (kao što jr to slučaj sa medicinski asistiranim samoubistvom), dok pasivna eutanazija podrazumeva prestanak pružanja medicinskih tretmana koji mogu da produže život.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

U skorašnjoj studiji koju je sprovela kompanija za istraživanje tržišta Norstat u ime dobavljača tekstilnih usluga, kompanije Lindström, anketirano je 940 korisnika radne odeće u prehrambenoj industriji u 11 evropskih zemalja. Rezultati pokazuju da higijenske prakse u prehrambenoj industriji možda nisu toliko robusne koliko se pretpostavlja, što predstavlja potencijalni rizik za bezbednost hrane.