Pretraga po parametru: telefonski imenik

Više od svih cifara slušaoci pamte pripovedanje, lični doživljaj i junaka koji prolazi kroz dramatične događaje - jer je tako zapisano u evoluciji ljudskog roda

“Alo, Požega? Požega, javi se!” Ova scena iz filma “Užička republika” postala je kultna, fraza je ušla i u svakodnevni govor, postavši simbol za nekog ko nešto pokušava, ali nailazi na teškoće, pre svega jer je mnogo toga radio uz pomoć štapa i kanapa. A štap i kanap je u ovom slučaju indukcioni telefon!

Svačiji telefonski broj u zemlji mogli ste nekada da dobijete jednim pozivom – služba 988 i danas postoji, ali sigurno ne znate iz glave koji joj je sada njen broj! Mada, i dalje možete dobiti određene podatke iz telefonskog imenika, ako ovaj put pozovete broj, pazite sad, 11811, ali – nije to to!

U telefonskom imeniku iz 1947. je pored azbuke bio napisan i jedan neobičan spisak geografskih pojmova i ličnih imena

Danas je gotovo nezamislivo da ne znamo broj svog najbližeg prijatelja, člana porodice, pa čak ni poslovnih kontakata, jer je sve to doslovno na dohvat ruke, u svakom trenutku dostupno putem mobilnog telefona.

Za sve što je bilo javno u nekadašnjoj državi, “Jugii” kako smo joj tepali ponekad, vezivale su se neverovatne priče kroz koje ste mogli da skenirate duh neposlušnog, nevaspitanog, domišljatog i katkad tvrdoglavog i pomalo zlobnog pripadnika radnog naroda., kako su tad funkcioneri nazivali građane.

Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.

Nakon Drugog svetskog rata, telefon i televizija postaju simboli novog doba ljudske civilizacije. Iako je telefon u Beogradu postojao i pre 1945. godine, tek u posleratnom periodu postaje neizostavan deo svakodnevnog života.