Čuvaj se multitaskinga! I jedna notifikacija prekida rad
V. Fr. -
Podeli vest
Obično nešto zagori, kad je previše posla (ilustracija Press Online)
Telefon zavibrira, stigne poruka ili kratko pogledamo novi mejl. Mnogi veruju da je za takav prekid potrebno svega nekoliko sekundi i da se odmah vraćaju poslu. Psihološka istraživanja, međutim, pokazuju da posledice mogu trajati znatno duže.
Još početkom ovog veka psiholozi Dejvid Mejer, Džefri Rubinštajn i Džošua Evans proučavali su ono što nazivaju "troškom prebacivanja između zadataka" (switch cost). Njihova istraživanja pokazala su da ljudski mozak uglavnom ne obavlja više složenih zadataka istovremeno. Umesto toga, veoma brzo prelazi sa jednog zadatka na drugi, pri čemu svaki prelazak nosi određeni mentalni trošak.
To znači da problem nije samo nekoliko sekundi provedenih čitajući poruku. Mnogo važnije je vreme potrebno da se mozak ponovo vrati na prethodni tok razmišljanja, seti gde je stao i obnovi punu koncentraciju.
Psiholozi zato prave jasnu razliku između multitaskinga i brzog prebacivanja pažnje. Iako mnogi imaju utisak da uspešno rade više stvari odjednom, istraživanja pokazuju da se u većini slučajeva zapravo vrlo brzo smenjuju različiti zadaci.
Koliko će prekid uticati na rad zavisi od složenosti posla. Ako osoba piše izveštaj, rešava matematički problem ili programira, povratak u prethodni mentalni kontekst može trajati znatno duže nego posle jednostavnih rutinskih aktivnosti.
Zbog toga stručnjaci za kognitivnu psihologiju sve češće govore o značaju perioda neprekidne koncentracije. Nije cilj potpuno eliminisati poruke i obaveštenja, već organizovati rad tako da mozak ima dovoljno vremena za dublju obradu informacija pre nego što bude prekinut.
Američka psihološka asocijacija ističe da ljudi često precenjuju svoju sposobnost multitaskinga. Iako subjektivno imamo osećaj da radimo jednako efikasno, objektivna merenja pokazuju da česta promena zadataka može usporiti rad i povećati broj grešaka.
Drugim rečima, najveći problem nije sama notifikacija. Ona je samo okidač zbog kojeg mozak mora ponovo da "učita" ono čime se bavio, a upravo taj skriveni mentalni trošak najčešće prolazi neprimećeno.
