Ljudi žele da video smisao svog rada – od dece, do odraslih

Ljudi imaju duboko usađenu potrebu da rade nešto što je značajno. To nije osećaj koji se javlja sa zrelošću, to je potreba koju po svemu sudeći imaju deca već od četvrte godine života, govore novija psihološka istraživanja.

Prema tekstu objavljenom u časopisu Psihološka nauka, čak i davanje najmanjeg smisla onome što činimo stvara dodatnu motivaciju i povećava spremonst da osoba, u dečjemo dobu ili kao odrastao čovek, uloži i dodatni napor. Ako će jedan rad biti bar privremeno sačuvan, ako jedan crtež neće biti bačen, to postaje pokretač za jedno ljudsko biće.

Jedan stari eksperiment pratio je odrasle ljude dok slažu Lego kocke. Iako zvuči kao da je nebitno, učesnici su ulagali znatno više truda, ako znaju da će njihovo „delo“ biti sačuvano; manje su se zalagali ako znaju da će posle slaganja kockice ponovo biti razbacane.

Drugo istraživanje, realizovano u novije vreme, sastojalo se iz četiri eksperimenta.

U prvom testu veći broj dece iz odraslih (po 80) od slagalica su pravili oblik srca. Većina njih, i malih i velikih, pozitivnije je ocenila igru ako je njihov rad sačuvan, a slabije ako je odmah unište. Od toga nisu imali nikakvu direktnu korist ili nagradu.

U drugom testu ispitanici su birali da li će igrati igru u kojoj se rad čuva, ili onu u kojoj se uništava. Oko 80% dece i 90% odraslih (od 280 učesnika) tražilo je čuvanje napravljenog.

Treći eksperiment proveravao je da li su ljudi spremni da rade više ako znaju da rad ostavlja nešto što traje neko vreme. Od 240 ispitanika 80% dece i 83% odraslih odabralo je da uloži više truda, ali da rad ostane sačuvan.

Na kraju, istraživači su eksperimentisalno proveravali da li zabava tokom rada može da zameni trajniji smisao. Pokazuje se da mogućnost zabave podiže motivaciju ljudi, ali da i dalje mogućnost da umetnički rad traje daje dodatnu spremnost ljudi da učestvuju u radu i da ulože više truda.

Istraživači kažu da kada se pomene smisao ljudi najčešće očekuju nešto veoma veliko i apstraktno. Međutim, smisao se pojavljuje i kao zadovoljstvo kod malih, na prvi pogled ne mnogo značajnih događaja i postupaka. Nalazi psihologa ukazuju da ljudi čak i u veoma malim svakodnevnim postupcima ljudi nastupaju motivisanije ako vide neki smisao u onome što rade, piše psypost.org.