Postoji taj momenat kad pogledate lice u ogledalu čim otvorite oči i deluje kao da nešto nije u redu. Ten je bled, kapci otečeni, podočnjaci izraženiji nego inače, a izrazi lica kao da nisu stigli da se srede. Još sinoć je sve delovalo normalno, možda čak i više nego zadovoljavajuće, a sada kao da neko drugo lice gleda iz stakla.
O čemu se zapravo radi?
Nije do svetla, nije do raspoloženja, nije do loše kreme. To je jednostavno lice koje se još uvek nije probudilo.
Shutterstock
Tokom noći, dok telo odmara, cirkulacija se prirodno usporava. Limfni sistem ne radi punom snagom, a voda se raspoređuje po organizmu često tamo gde ne treba, pa se zadržava ispod očiju, oko usta, u jagodicama. Koža deluje napeto, ali ne na dobar način. Kao da joj još fali kiseonika, pokreta i malo života.
Večernji izgled je drugačiji, jer je lice “radilo” ceo dan. Unosili ste vodu, telo je bilo u pokretu, obroci su se smenjivali, govorilo se, smejalo, razmišljalo, izražavalo. Cirkulacija je aktivna, limfa funkcioniše, mišići lica su „uključeni“ i sve izgleda življe. I to nije optička varka, to je biološka realnost.
Zato nije čudno što ujutru odjednom izgledate iscrpljeno, a samo nekoliko sati ranije sve je delovalo u redu. Jutro nosi zadržanu vodu,usporen metabolizam i nedostatak svetla. A sve što tom licu treba jeste da ga puste da se pokrene polako i bez panike.
Kada prođe malo vremena, uz čašu vode, malo svetlosti i prvi korak kroz dan, ono pravo lice se vraća. I obično izgleda tačno onako kako treba.
