Pretraga po parametru: dijabetes

U studiji koja je nedavno objavljena, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.

Za sve osobe koje su preživele srčani udar, kao i za one koji su u riziku od njegovog nastanka mala doza aspirina (do 100 mg) predstavlja značajnu meru prevencije. Međutim, postoji još jedan slučaj kada aspirin u ovako maloj dozi može da bude izuzetno značajan, čak i da spasi život. Radi se o trudnicama koje su u riziku od nastanka preeklampsije.

Gojaznost poprima epidemijske razmere. U Srbiji, ako se posmatra stanovništvo starije od 15 godina, čak 57,1% ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. Nažalost, slična situacija je i kod dece. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2019. godini 16,6% dece do 15 godina starosti ima prekomernu telesnu težinu, dok je njih 12,9% gojazno, što čini ukupno 29,5%. Posebno zabrinjava to što je procenat dece starosti od 7 do 14 godina koja su gojazna, porastao sa 2,6% u 2006. godini, na 4,9% u 2013. dok je u 2019. godini iznosio čak 10,5%.

Sve je više gojaznih osoba i gojaznost postaje ozbiljna zdravstvena pretnja sa kojom se suočavamo. U 2016. godini, više od 1,9 milijardi odraslih osoba je imalo prekomernu težinu, a njih 600 miliona je bilo gojazno. Procenjeno je i da je u 2020. godini, više od 38 miliona dece mlađe od 5 godina imalo prekomernu težinu i da taj broj i dalje raste.

Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.

Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?

Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.

Gojaznost dece je sve veći problem u svetu, pa i u Republici Srbiji. Prema studiji koju je sprovela SZO, a koja se odnosi na praćenje gojaznosti kod dece, učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti kod dece starosti 7 do 9 godina u Srbiji, porasla je sa 30,7% u 2015. na 34,8% u 2019.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.