Menopauza nastaje kada menstrualni ciklus izostane u periodu od 12 meseci zbog nedostatka estrogena, a ne kao posledica nekog patološkog procesa. Simptomi i posledice menopauze mogu biti vrlo različiti, od onih vazomotornih, kardio-vaskularnih, urogenitalnih, psiholoških i drugih.
Stres, kao i druge negativne emocije, kao što su depresija i anksioznost, mogu dovesti do smanjenog i povećanog unosa hrane. Kada je takav unos hrane povećan, onda govorimo o „emocionalnom prejedanju“. Ono označava sklonost osobe da uzima hranu kao odgovor na negativne emocije, pri čemu je odabrana hrana uglavnom bogata energijom. Veliki broj studija pokazuje da emocionalno prejedanje dovodi do povećanja telesne težine.
Perfekcionizam se često doživljava kao vrlina – težnja da se sve uradi savršeno, bez greške
Svako od nas ima određene navike koje na prvi pogled deluju bezopasno, ali dugoročno mogu negativno uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje
Nesanica, uobičajen poremećaj spavanja, pogađa 10-15% stanovništva, sa većom prevalencom među ženama tokom i nakon menopauze i starijim odraslim osobama, gde čak njih 50% ima probleme sa spavanjem. Ovo stanje karakterišu poteškoće u uspavljivanju, zadržavanju u snu ili postizanju restorativnog spavanja i može se manifestovati ili kratkotrajno (danima ili nedeljama) ili hronično (kada traje tri meseca ili duže).
Živimo u savremenom dobu, punom neproverenog onlajn sadržaja i fotošopiranih slika. Takav sadržaj, posebno, pred mlade, postavlja veliki pritisak kome je teško odoleti. Tako je nastala nova vrsta „pozitivnosti“ koja izaziva zabrinutost među psiholozima: toksična pozitivnost.
Drugu godinu zaredom platforma Zdravo dvadesete, pod pokroviteljstvom kompanije Galenika, sprovela je nacionalno istraživanje o percepciji zdravlja i zdravim navikama mladih u Srbiji. Iako većina ima pozitivan stav prema psihoterapiji, iskustvo odlaska na psihoterapiju je imalo samo 21% njih.
Ako danas ne radite ništa, ne osećajte krivicu. Možda ste upravo uradili najbolju stvar za svoje zdravlje. U kulturi u kojoj se odmor često posmatra kao lenjost, a dan bez obaveza kao neuspeh, sve više psihologa i lekara ističe: povremeno „ništa“ može biti lek. I to ne u metaforičnom, već doslovnom smislu.
Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.
