“Milano, momento, prego Belgrado… Istanbul traži Varšavu…Kejptaun zove Kranj… Pariz… Atina… Sindej…Tripoli… imate vezu…” Iz prostrane sale dopirali su melodični glasovi na gotovo svim svetskim jezicima. Signalne lampe na dugačkim pultovima naizmenično su se palile i gasile. Specijalni semafori na zidu zasvetleli bi na nekom od telefonskih puteva.
Znate li za koje prve dve cifre ako biste ih tamo negde 1980-tih ili 1990-tih okrenuli na brojaču fiksnog telefona, biste imali veoma loš osećaj na kraju meseca kada bi stigao račun? Bili su to brojevi “99” – pozivali su se samo baš kad mora, uz dobar plan i – štopericu!
Na nekadašnjim beogradskim ulicama, gde su kaldrmom odzvanjali tvrdi točkovi kočija i zaprega, krajem 19. veka započela je jedna revolucija — nevidljiva, ali moćna. Bila je to revolucija glasova
Koji telefon ste vi koristili devedesetih godina u kući? Onaj stari, dobro, od plastike koja kao da je neuništiva i sa brojčanikom koji je ipak umeo da zaglavi?
Greške u savremenoj telefonskoj komunikaciji se dešavaju, ali i rešavaju lako, svodeći posledice na minimum. Ali u vreme kada je telefon bio čudo tehnike, pogrešno spajanje linije moglo je imati ozbiljne posledice.
Dimitrijević je procenio da Beograd za početak može dobiti oko 150 telefonskih pretplatnika
Nuklearna elektrana Dukovani u Češkoj dobiće dva nova reaktora, a plan je da do 2050. između 50 i 60 odsto električne energije u Češkoj dolazi od nuklearnih elektrana.
Danas je gotovo nezamislivo da ne znamo broj svog najbližeg prijatelja, člana porodice, pa čak ni poslovnih kontakata, jer je sve to doslovno na dohvat ruke, u svakom trenutku dostupno putem mobilnog telefona.
U prvim decenijama telefonije na prostoru Kraljevine Srbije, a kasnije i Kraljevine SHS, jedno od retkih radnih mesta otvorenih za žene bilo je – posao telefonistkinje. Od kraja 19. pa sve do tridesetih godina 20. veka, rad u telefonskim centralama bio je prestižan, ali i strogo regulisan.
