Pretraga po parametru: centrala

Dimitrijević je procenio da Beograd za početak može dobiti oko 150 telefonskih pretplatnika

Nuklearna elektrana Dukovani u Češkoj dobiće dva nova reaktora, a plan je da do 2050. između 50 i 60 odsto električne energije u Češkoj dolazi od nuklearnih elektrana.

Nakon Drugog svetskog rata, telefon i televizija postaju simboli novog doba ljudske civilizacije. Iako je telefon u Beogradu postojao i pre 1945. godine, tek u posleratnom periodu postaje neizostavan deo svakodnevnog života.

Danas je gotovo nezamislivo da ne znamo broj svog najbližeg prijatelja, člana porodice, pa čak ni poslovnih kontakata, jer je sve to doslovno na dohvat ruke, u svakom trenutku dostupno putem mobilnog telefona.

U prvim decenijama telefonije na prostoru Kraljevine Srbije, a kasnije i Kraljevine SHS, jedno od retkih radnih mesta otvorenih za žene bilo je – posao telefonistkinje. Od kraja 19. pa sve do tridesetih godina 20. veka, rad u telefonskim centralama bio je prestižan, ali i strogo regulisan.

Greške u savremenoj telefonskoj komunikaciji se dešavaju, ali i rešavaju lako, svodeći posledice na minimum. Ali u vreme kada je telefon bio čudo tehnike, pogrešno spajanje linije moglo je imati ozbiljne posledice.

Negde u avgustu 1924. godine, dok je Beograd još nosio tragove Velikog rata, a svet još nije slutio krizu koja dolazi, iznad telefonske centrale u Kosovskoj ulici – nestao je krov. Ne zbog oluje, već zbog razvoja. Glavni grad se širio, tražio više linija, više „halo“ momenata, više povezanosti.

Narodno pozorište u Beogradu obavestilo je publiku da otkazuje sve planirane aktivnosti za subotu, 28. jun.

Generalni direktor Telekoma Srbije, Vladimir Lučić, istakao je u emisiji Euronews Region da ova kompanija posluje u sve složenijim okolnostima na Kosovu, zbog, kako kaže, sistematske opstrukcije i kršenja dogovorenih pravila od strane administracije premijera Aljbina Kurtija.