Pretraga po parametru: dijabetes

Kuvani kesten je jedna od najzdravijih zimskih namirnica, a često se nepravedno zanemaruje

Pijenje dovoljno vode je jedan od najvažnijih koraka za očuvanje zdravlja, ali mnogima je teško da unesu preporučenih 9 do 13 čaša dnevno.

Skoro 440.000 оsоbа u Srbiji živi sа diјаgnоzоm diјаbеtеsа, а pоtеnciјаlnо јоš 246.000 оsоbа nе znа dа imа diјаbеtеs, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava danas.

Kvalitetno i dovoljno dugo spavanje je od izuzetnog značaja za naše zdravlje, iako i danas ne obraćamo preveliku pažnju na njega. Sve smo više ispred malih ekrana ili ekrana tableta o mobilnih telefona, a često beskonačno skrolovanje na Instagramu ili Tik-toku predstoji spavanju. Ujutru se budimo umorni i pospani, a kako dan odmiče, sve nam je teže da održimo fokus i pažnju, postajemo manje efikasni i razdražljivi.

U studiji koja je nedavno objavljena, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.

Za sve osobe koje su preživele srčani udar, kao i za one koji su u riziku od njegovog nastanka mala doza aspirina (do 100 mg) predstavlja značajnu meru prevencije. Međutim, postoji još jedan slučaj kada aspirin u ovako maloj dozi može da bude izuzetno značajan, čak i da spasi život. Radi se o trudnicama koje su u riziku od nastanka preeklampsije.

Gojaznost poprima epidemijske razmere. U Srbiji, ako se posmatra stanovništvo starije od 15 godina, čak 57,1% ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. Nažalost, slična situacija je i kod dece. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2019. godini 16,6% dece do 15 godina starosti ima prekomernu telesnu težinu, dok je njih 12,9% gojazno, što čini ukupno 29,5%. Posebno zabrinjava to što je procenat dece starosti od 7 do 14 godina koja su gojazna, porastao sa 2,6% u 2006. godini, na 4,9% u 2013. dok je u 2019. godini iznosio čak 10,5%.

Sve je više gojaznih osoba i gojaznost postaje ozbiljna zdravstvena pretnja sa kojom se suočavamo. U 2016. godini, više od 1,9 milijardi odraslih osoba je imalo prekomernu težinu, a njih 600 miliona je bilo gojazno. Procenjeno je i da je u 2020. godini, više od 38 miliona dece mlađe od 5 godina imalo prekomernu težinu i da taj broj i dalje raste.

Da li ste u riziku od nastanka infarkta miokarda, odnosno srčanog udara? Ili neke druge kardiovaskularne bolesti? Već dugo znamo da postoje faktori koji povećavaju rizik, kao što su: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, gojaznost, visok nivo holesterola i fizička neaktivnost.