Pretraga po parametru: mozak

Visina radnog dela, položaj sudopere i šporeta, police u vratima frižidera - sve su izumi ove Amerikanke

Naš mozak svakodnevno obrađuje ogromnu količinu informacija, ali samo mali deo njih završi kao dugoročno sećanje. Iako nam često deluje kao da se pamćenje formira nasumično, istraživanja sa Rokfeler univerziteta otkrivaju da iza toga stoje precizni „molekularni tajmeri“ koji odlučuju šta će mozak zadržati, a šta odbaciti.

Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da ljudski mozak prolazi kroz pet jasno definisanih faza tokom života, sa ključnim prekretnicama u dobi od 9, 32, 66 i 83 godine.

Saznajte kako poboljšati koncentraciju i pamćenje uz jednostavne, naučno potkrepljene savete. Pravilna ishrana, bolji san, fizička aktivnost i tehnike fokusa mogu značajno unaprediti rad mozga.

Naučnici sa univerziteta MIT, Harvard, Yale i Jackson laboratorije su stvorili nove, visoko specifične regulatorne elemente DNK, koje su nazvali cis-regulatorni elementi (CRE), koristeći veštačku inteligenciju (AI). Ovi sintetički CRE mogu da kontrolišu ekspresiju gena sa izuzetnom preciznošću u različitim tipovima ćelija, nudeći transformativni potencijal za ciljane genske terapije i druge biomedicinske primene.

Kvalitetno i dovoljno dugo spavanje je od izuzetnog značaja za naše zdravlje, iako i danas ne obraćamo preveliku pažnju na njega. Sve smo više ispred malih ekrana ili ekrana tableta o mobilnih telefona, a često beskonačno skrolovanje na Instagramu ili Tik-toku predstoji spavanju. Ujutru se budimo umorni i pospani, a kako dan odmiče, sve nam je teže da održimo fokus i pažnju, postajemo manje efikasni i razdražljivi.

Ukoliko trenirate redovno, sigurno vam se dogodilo da ste kasno došli iz noćnog provoda, ili da jednostavno, niste mogli da spavate, a da ujutru imate zakazan trening. Uvek ste se pitali da li da odete na trening ili ne? I da li uopšte ima smisla da trenirate kada ste nenaspavani?

Šta je to kognitivna rezerva i koliko u životu može da nam znači? Radi se o relativno novom konceptu kojim istraživači pokušavaju da objasne razliku u kognitivnom funkcionisanju u starosti i promenama u mozgu koje tada postoje.

Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.