Napredovanje jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sa istoka sve više je ugrožavalo opstanak i funkcionisanje sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac.
Logor Jasenovac III – Ciglana prvi put je bombardovan 30. marta 1945. godine, a potom i 5. i 7. aprila. Ubrzano su započete pripreme za likvidaciju logora: evakuacija postrojenja, transporti, sistematska ubijanja zatočenika i spaljivanje leševa sa jasenovačkih stratišta u cilju brisanja tragova zločina. Među preživelima je rasla izvesnost da će svi biti pobijeni.
Muzej žrtava genocida
Taj strah je postao stvarnost 19. aprila, po naređenju Vjekoslava Maksa Luburića, kada je započeto konačno gašenje jasenovačkog kompleksa. Pod izgovorom preseljenja, zatočenici su u grupama odvođeni u smrt. Poslednja velika grupa – oko 900 žena – ubijena je 21. aprila. Suočeni sa izvesnim krajem, preostali zatočenici Ciglane, predvođeni Antom Bakotićem, u noći između 21. i 22. aprila tajno su osmislili plan proboja.
„…Vidеći sva ova klanja i pripreme, bilo nam je jasno da dolazimo na red. Odlučili smo da pokušamo proboj, makar i golim rukama“, zabeležio je preživeli Julije Bing.
Muzej žrtava genocida
U nedelju, 22. aprila u 10 časova, na znak Bakotića, šest stotina logoraša nasrnulo je na vrata i prozore barake. U prvom naletu ubili su dvojicu stražara i, pod paljbom mitraljeza, krenuli u juriš ka jugoistočnoj kapiji. Iako su gubici bili strahoviti, pojedini zatočenici uspeli su da se probiju u slobodu. U haosu borbe, logoraš Mile Ristić je preoteo mitraljez i otvorio vatru, štiteći drugove u bekstvu. Među onima koji su pali bio je i vođa proboja Ante Bakotić. Preživeli su, nakon dana lutanja, utočište pronalazili u obližnjim selima i partizanskim jedinicama.
Istog dana, u sumrak, proboj je pokušala i manja grupa zatočenika Kožare. Iako je većina izgubila život, nekolicina je uspela da se spase. U Staroj Gradiški, od malog broja preostalih logoraša, preživela je tek šaka ljudi – skrivanjem ili begom u trenutku kada su 23. aprila partizanske snage započele napad na ovaj objekat.
Muzej žrtava genocida
Logor Jasenovac III – Ciglana konačno je ugašen u krvi i vatri: ustaše su pobile preostale zatočenike i spalile objekte. U noći između 30. aprila i 1. maja 1945. godine, u ruševine logora ušla je 1. četa 3. bataljona 24. brigade NOVJ, osam dana nakon što su poslednji stradalnici svojim probojem izborili čast i poslednju slobodu.
