Učenje novih veština može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija (Ilustracija: Shutterstock)
Često se može čuti da se ljudi najbolje razvijaju u detinjstvu i mladosti, dok se kasnije sposobnost učenja postepeno gubi. Psihologija i neuronauka danas nude znatno nijansiraniju sliku. Mozak tokom čitavog života zadržava sposobnost da se prilagođava novim iskustvima, mada se način na koji uči menja sa godinama.
U tekstu objavljenom u APA Monitor on Psychology stručnjaci podsećaju da pojam neuroplastičnost označava sposobnost mozga da menja svoje veze i obrasce funkcionisanja kao odgovor na iskustvo, učenje ili promene u okruženju. To ne znači da mozak može beskonačno da se „podmlađuje“, kako se ponekad tvrdi u popularnim objavama, već da zadržava mogućnost prilagođavanja i u odraslom i u starijem dobu.
Psiholozi naglašavaju da učenje novih veština, stranog jezika, sviranja instrumenta ili složenijih svakodnevnih aktivnosti predstavlja oblik mentalnog angažovanja koji može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija. Međutim, nauka ne potvrđuje da postoji jedna posebna aktivnost ili „vežba za mozak“ koja može sprečiti starenje ili demenciju.
Istraživanja pokazuju da mnogi stariji ljudi odustaju od učenja jer veruju da „više nije vreme“ za nove veštine, iako psihološki dokazi govore da sposobnost učenja postoji tokom čitavog života. Ono što se menja jesu brzina obrade informacija, strategije učenja i iskustvo na koje se novo znanje nadovezuje.
Stručnjaci zato upozoravaju da je korisnije govoriti o očuvanju i razvoju kognitivnih sposobnosti nego o „treniranju mozga“ ili „podmlađivanju neurona“. Naučni dokazi podržavaju ideju da aktivan intelektualni i društveni život doprinosi kvalitetnijem starenju, ali bez obećanja da može zaustaviti prirodne procese ili sprečiti sve bolesti povezane sa starenjem.
