Pretraga po parametru: zdravo

U vremenu kada se sve meri minutima, od dolaska na posao, preko rokova, do pauze za ručak, priprema obroka unapred deluje kao luksuz. Ipak, sve je više onih koji, umesto da iznova naručuju brzu hranu ili grickaju nešto usput, odlučuju da sami spakuju svoj ručak za posao.

Živimo u svetu prepunom nasilja. Ono se propagira na svakom koraku, sa televizijskih ekrana, na raznim rijaliti programima, na internetu, svedoci smo nasilja na javnom mestu, u porodicama i kao društvo smo postali neosetljivi. Koliko su deca danas izložena nasilju i kakav uticaj izloženost nasilju ima na njih, posebno na devojčice? Kako je u svetu, a kako kod nas?

Javno komunalno preduzeće (JKP) "Zelenilo-Beograd" pozvalo je danas građane da se prijave za akciju "Za zeleniji Beograd", čiji je cilj motivacija da u pozitivnoj atmosferi i zdravoj konkurenciji, estetski i funkcionalno, unaprede životni i radni prostor i doprinesu lepšem izgledu grada u celini.

Gojaznost dece je sve veći problem u svetu, pa i u Republici Srbiji. Prema studiji koju je sprovela SZO, a koja se odnosi na praćenje gojaznosti kod dece, učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti kod dece starosti 7 do 9 godina u Srbiji, porasla je sa 30,7% u 2015. na 34,8% u 2019.

Drugu godinu zaredom platforma Zdravo dvadesete, pod pokroviteljstvom kompanije Galenika, sprovela je nacionalno istraživanje o percepciji zdravlja i zdravim navikama mladih u Srbiji. Iako većina ima pozitivan stav prema psihoterapiji, iskustvo odlaska na psihoterapiju je imalo samo 21% njih.

Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

U Ljubljani su danas otvorene Sportske igara mladih na kojim učestvuju četiri zemlje iz regiona - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija, sa više od 2.200 dece, saopštio je kabinet ministra bez portfelja Đorđa Milićevića.