Pretraga po parametru: obrok

Donosimo vam praktične savete kako da organizujete budžetski odmor

Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.

Nesanica, uobičajen poremećaj spavanja, pogađa 10-15% stanovništva, sa većom prevalencom među ženama tokom i nakon menopauze i starijim odraslim osobama, gde čak njih 50% ima probleme sa spavanjem. Ovo stanje karakterišu poteškoće u uspavljivanju, zadržavanju u snu ili postizanju restorativnog spavanja i može se manifestovati ili kratkotrajno (danima ili nedeljama) ili hronično (kada traje tri meseca ili duže).

Sindikat sudske vlasti saopštio je da će danas u prostorijama Agencije za mirno rešavanje radnih sporova početi postupak mirenja sa Ministarstvom pravde Srbije radi ispunjenja štrajkačkih zahteva sindikata.

Ako imate utisak da vam je telo usporeno, da vam energija brzo pada ili da kilogrami uporno ostaju uprkos trudu, verovatno ste se već zapitali - da li je moj metabolizam prespor? Istina je da metabolizam zna da uspori, ali retko bez razloga. Najčešće, to nije znak da nešto sa telom „ne valja“, već signal da mu fali podsticaj - ritam, red i pravi izbori.

Većina zaposlenih na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (FDU) je u štrajku, potvrdila je danas FoNetu docentkinja i članica Štrajkačkog odbora Romana Vujasinović.

Koliko puta smo uhvatili sebe da jedemo kasno uveče? Ili završimo kasno sa poslom i dođemo gladni kući ili nam večernje grickalice prijaju uz film koji gledamo do kasno u noć. Većina nas zna da to i nije zdrava navika, ali zbog čega i koliko je loše uzimati hranu kasno uveče?

Proteini su važna grupa namirnica u našoj ishrani. Iako mnogi unos proteina vezuju za sportiste, za teretane i izgradnju mišića, njegova uloga u organizmu je mnogo veća. Oni su ne samo gradivni blokovi naših mišića, kostiju i organa, već deluju i kao enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, kao nosači prenose molekule i jone kroz ćelijsku membranu, mogu da deluju kao hormoni, učestvuju u procesima ćelijske signalizacije i imaju brojne druge funkcije. S obzirom da se proteini stvaraju od aminokiselina, a da neke od njih moramo da dobijemo iz hrane, jasno je da je unos proteina od veoma velike važnosti za nas.

Zamislite tanjir nutricioniste. Možda vam se odmah prikaže slika besprekorno aranžirane salate, smoothie u staklenoj tegli i bez ijednog zrna šećera na vidiku. Ali stvarnost je mnogo zanimljivija i opuštenija.