U brzom i modernom svetu lako zaboravimo male navike koje su naši preci negovali, a koje su život činile jednostavnijim i srećnijim. Vraćanje tim praksama danas može doneti mir, radost i balans u svakodnevnicu.
Koliko puta ste čuli da je zdrava ishrana „teška“ i „zahteva puno vremena“? A šta ako vam kažem da za samo 5 minuta možete napraviti nutritivno bogat obrok?
Senzacionalna vest u toplim junskim danima 1934. godine ustalasala je prestonicu: “Rasvetljen život i pronađeni naslednici milionera-prosjaka Mihaila Đ. Petrovića, nekada najzagonetnije ličnosti Beograda“!
U noći dočeka Nove 1980. godine, Beograd je bio prekriven bajkovitim slojem snega – savršena scenografija za praznično veče. Sneg je padao neumorno, ali niko nije slutio da će ta idila vrlo brzo prerasti u jedno od najtežih zimskih iskušenja koje je prestonica, ali i ostatak zemlje, ikada doživeo.
Iskusni hirurg objasnio je kako prekomerna konzumacija soli oštećuje krvne sudove i na koji način je najbolje unositi natrijum
Sutra počinje Gospojinski post, najkraći od četiri velika godišnja posta u pravoslavnoj tradiciji
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
Zamislite tanjir nutricioniste. Možda vam se odmah prikaže slika besprekorno aranžirane salate, smoothie u staklenoj tegli i bez ijednog zrna šećera na vidiku. Ali stvarnost je mnogo zanimljivija i opuštenija.
Nemci za večeru tradicionalno pripremaju abendbrot, ili "večernji hleb," a ne nekakav topli obrok. Doduše, to se sa smenom generacija polako menja, javlja dpa.
