Pretraga po parametru: šećer

Skandinavske zemlje godinama se nalaze u vrhu lista najsrećnijih i najzdravijih nacija sveta

U vremenu kada se sve meri minutima, od dolaska na posao, preko rokova, do pauze za ručak, priprema obroka unapred deluje kao luksuz. Ipak, sve je više onih koji, umesto da iznova naručuju brzu hranu ili grickaju nešto usput, odlučuju da sami spakuju svoj ručak za posao.

Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.

Nesanica, uobičajen poremećaj spavanja, pogađa 10-15% stanovništva, sa većom prevalencom među ženama tokom i nakon menopauze i starijim odraslim osobama, gde čak njih 50% ima probleme sa spavanjem. Ovo stanje karakterišu poteškoće u uspavljivanju, zadržavanju u snu ili postizanju restorativnog spavanja i može se manifestovati ili kratkotrajno (danima ili nedeljama) ili hronično (kada traje tri meseca ili duže).

Nedavno istraživanje koje je obuhvatilo 40 studija bacilo je novo svetlo na posledice uživanja u grickalicama, podvlačeći povezanost sa povećanim unosom kalorija i povećanjem telesne težine tokom vremena.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.

Ako imate utisak da vam je telo usporeno, da vam energija brzo pada ili da kilogrami uporno ostaju uprkos trudu, verovatno ste se već zapitali - da li je moj metabolizam prespor? Istina je da metabolizam zna da uspori, ali retko bez razloga. Najčešće, to nije znak da nešto sa telom „ne valja“, već signal da mu fali podsticaj - ritam, red i pravi izbori.

U vremenu kada su police prepune "zdravih" grickalica, proteinskih čokoladica i fit kolača bez rafinisanog šećera, logično se nameće pitanje: da li zaista postoji nešto što bismo mogli nazvati zdravim šećerom? Kao i većina jednostavnih pitanja u ishrani, i ovo ima komplikovan odgovor.

Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.