Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.

Kompanija AstraZeneca ističe danas u saopštenju da je postigla značajan uspeh dobijanjem odobrenja britanske Agencije za lekove i medicinske proizvode za inhalacioni respiratorni lek sa propelantom nove generacije, koji ima gotovo nultu vrednost potencijala globalnog zagrevanja.

AstraZeneca zauzela je prvo mesto na Indeksu pronalazaka i deli treće mesto na Indeksu inovacija sa kompanijom Roche, čime potvrđuje izvanredne rezultate u okviru ovih indeksa već više od decenije, objavila je IDEA Pharma, odeljenje kompanije SAI MedPartners.

Zamislite tanjir nutricioniste. Možda vam se odmah prikaže slika besprekorno aranžirane salate, smoothie u staklenoj tegli i bez ijednog zrna šećera na vidiku. Ali stvarnost je mnogo zanimljivija i opuštenija.

Mentalno zdravlje postalo je jedna od najpopularnijih tema na društvenim mrežama, a TikTok, nekada platforma za plesne izazove i meme kulturu, sada sve više preuzima ulogu samoproglašenog terapeuta nove generacije.

Kako je saopštila kompanja Medi grup, poslednjih decenija beleži se porast obolelih, što se delimično objašnjava boljom dijagnostikom, ali i sve većom izloženošću UV zračenju. Zabrinjavajuće je da melanom sve češće pogađa mlade ljude, posebno žene između 20. i 40. godine života dok se kod muškaraca često otkriva u kasnijim fazama.

Dok medicina već decenijama posmatra telo kao sistem, sve je više dokaza da emocije ne možemo isključiti iz te jednačine. Hronični stres, neizrečena tuga, potisnut bes – sve su to faktori koje naš imuni sistem ne ignoriše. Naprotiv, on ih beleži. I reaguje.

Zanimljiva studija je sprovedena u Salcburgu, u Austriji. Ona je bacila novo svetlo na uticaj korišćenja pametnih telefona pre spavanja na kvalitet sna i pamćenje, dovodeći u pitanje naša saznanja o vremenu provedenom ispred ekrana i njegovom uticaju na zdravlje. Studija je istraživala kako čitanje sa pametnog telefona, sa ili bez filtera plavog svetla, u poređenju sa čitanjem klasične, štampane knjige, utiče na spavanje i kognitivne funkcije kod adolescenata i mladih muškaraca.

Prema najnovijoj studiji nemačke Savezne agencije za životnu sredinu, značaj koji građani Nemačke pridaju zaštiti životne sredine i klimatskim promenama je u padu. Dok je 2020. godine čak 65% ispitanika ove teme smatralo izuzetno važnim, sada taj broj iznosi 54%, prenosi DPA. Ipak, dodatnih 34% ispitanih i dalje smatra da su ove teme važne, iako ih ne vide kao prioritet.