Kvalitetno i dovoljno dugo spavanje je od izuzetnog značaja za naše zdravlje, iako i danas ne obraćamo preveliku pažnju na njega. Sve smo više ispred malih ekrana ili ekrana tableta o mobilnih telefona, a često beskonačno skrolovanje na Instagramu ili Tik-toku predstoji spavanju. Ujutru se budimo umorni i pospani, a kako dan odmiče, sve nam je teže da održimo fokus i pažnju, postajemo manje efikasni i razdražljivi.
Ukoliko trenirate redovno, sigurno vam se dogodilo da ste kasno došli iz noćnog provoda, ili da jednostavno, niste mogli da spavate, a da ujutru imate zakazan trening. Uvek ste se pitali da li da odete na trening ili ne? I da li uopšte ima smisla da trenirate kada ste nenaspavani?
Šta je to kognitivna rezerva i koliko u životu može da nam znači? Radi se o relativno novom konceptu kojim istraživači pokušavaju da objasne razliku u kognitivnom funkcionisanju u starosti i promenama u mozgu koje tada postoje.
Ljudi koji imaju hronično loš san, uglavnom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana starije od njihove stvarne dobi, otkrili su istraživači.
Na dužinu života utiče mnogo faktora, ali osnova se nasleđuje od majke – kroz mitohondrije. Ipak, dugovečnost ne zavisi samo od gena, već i od toga kako živimo.
U intrigantnom istraživanju ljudskog uma, naučnici u Švajcarskoj razvili su metod za izazivanje halucinacija bez upotrebe LSD-a ili senzornih komora. Ovaj inovativni pristup uključivao je jednostavnu postavku gde su učesnici sedeli u stolici i pritiskali dugme koje je, nakon kratkog odlaganja, pokrenulo štap koji je potom blago dodirnuo njihova leđa. Vremenom su ispitanici počeli da osećaju prisustvo iza sebe, dok su se njihovi mozgovi borili da pomire kašnjenje između njihovih akcija (pritisak na dugme) i senzacija (dodir štapa).
Što više znamo o spavanju, svesniji smo njegove važne uloge i složenosti. Svakako, najitrigantnija faza spavanja jeste faza sa brzim pokretima očiju koju znamo kao REM faza (Rapid Eye Movement).
U sred smo ispitnog roka. Kada se približi polaganje ispita, studenti se često suočavaju sa važnom odlukom – da li da ostanu budni celu noć i uče ili da sebi priušte preko potrebni odmor.
Nova generacija bioinspirisanog kompjutera kombinuje funkcije razmišljanja, vida, sluha i učenja – sistem simulira čak i mozak makaki majmuna.
